SPORTSKE POVREDE I BOL

 

Sportske povrede su noćna mora u karijeri svakog sportiste, a jedna od pratećih neprijatnih posledica povreda je - bol. Bol onemogućava sportistu da učestvuje u sportskim aktivnostima, a kada on zadobije povredu, treba da zna da postoje - različite vrste bola.

  • Kategorije bola

Sportisti imaju određeni nivo nelagodnosti prilikom treninga, koji nisu uglavnom prijatni.  Da bi se ojačali, mišići moraju da prođu kroz određeni nivo stresa, koji se obično doživljava kao žarenje u mišićima, tokom aktivnosti. Blago žarenje je ono što zovemo dobar bol i to je osnova popularne fraze “Bez muke, nema nauke” (“No pain, no gain”). Bol bi trebalo da bude kratkotrajan, odnosno, da prestane u trenutku završetka aktivnosti.

Mišići, tetive, ligamenti, hrskavica i kosti su žive strukture koje postepeno reaguju na stres vežbanja. Ako prebrzo osete stres, ne mogu efikasno da odgovore na njega i počinje njihovo oštećenje. Uzroci oštećenja mogu biti: previše stresa za kratko vreme ili akumulacija viška stresa tokom dužeg vremena. Kada se to desi, svako od ovih tkiva reaguje na različite načine. To je loš bol.

Bol koji potiče od izvođenja vežbi (dobar bol) je obično akutan, kratkotrajan i rezultat je voljne radnje, i samim tim, sportista u određenoj meri može da ga kontroliše. Ipak, bitno je da se uoči kada bol koji potiče od izvođenja vežbi počne da se izjednačava sa bolom koji potiče od povrede, pošto je bol od povrede obično indikator povrede tkiva.

Bol od povrede (loš bol) je signal opasnosti za fizičko i psihičko stanje sportiste i to je pretnja za njihovu sposobnost za izvođenje sportskih aktivnosti. Sportista ne može da kontroliše bol od povrede, koji može biti akutni, hronični, benigni ili štetni.

 

  • Akutni i Hronični bol

Prva razlika između akutnog i hroničnog bola je vreme trajanja tokom koga sportista oseća bol. Akutni bol je intezivan bol koji je najčešće kratkotrajan i rezutat je traume tela ili povrede tkiva. Hronični bol je, s druge strane, najbolje formulisan kao uporan, dugotrajan bol, većim delom nekontrolisan, i nastavlja se duži period vremena nakon povrede.

Adaptivne promene na svim nivoima nervnog sistema za prenos bola često traju duže od njihove same korisnosti u zaštiti povređenih tkiva. Pokreti i pritisci koji bi u svakom drugom slučaju bili normalni nastavljaju da prouzrokuju bol i nakon prestanka postojanja rizika dalje povrede i često, čak i kada je tkivo zalečeno. Percepcija hroničnog bola može da onemogući pored fizičkog i socijalno i psihičko funkcionisanje sportiste.