UMOR

Umor nakon dobrog napornog treninga je dobar znak da vežba pomera granice fiziologije sportiste, ali ne bi trebalo da bude preteran, već da čini osobu pomalo uzbuđenom, ali ne preterano iscrpljenom. Umor koji traje danima pokazuje da je fiziologija osobe prekomerno izazivana, što znači da mišići i energetske rezerve nisu efikasno dopunjavani. Umor je pojava "metaboličke krajnje tačke", kada su ispražnjene zalihe glikogena, koncentracija glukoze u plazmi smanjena i nivoi slobodnih masnih kiselina u plazmi povišeni. Ispoljavanju mišićnog umora doprinose periferni i centralni mehanizmi. Centralni uključuju motorne neurone koji se većim delom nalaze u mozgu, a periferni uključuju motorne jedinice (motorne neurone, periferne nerve, motorne ploče, mišićna vlakna).

• PERIFERNI UMOR

Periferni mišićni umor predstavlja nemogućnost sportiste da održi očekivani nivo inteziteta vežbanja. Razlog pojave perifernog mišićnog umora su lokalne promene u unutrašnjom stanju mišića. Te promene mogu da budu biohemijske promene, utrošak zaliha supstancija kao što su glikogen, visoko energetske fosfatna jedinjenja u mišićnim vlaknima, acetilholin u završecima grana motornih nerava, mogu biti posledica akumulacije metabolita, kao što su laktati ili elektroliti koji su oslobođeni iz mišića tokom mišićne aktivnosti, promene koje su posledica poremećaja mišićno-kontraktilnog mehanizma koji je posledica lošeg odgovora na različite vrste vežbanja, i skoro sugerisane promene koje su u vezi sa imunim i genetskim odgovorom.

• CENTRALNI UMOR

Umor Centralnog Nervnog Sistema ili Centralni umor je fenomen koji se sporadično spominje u trenerskim sobama, na predavanjima ili forumima za trenere. Sam termin je veoma dobro prihvaćen, ali se još uvek ne zna dovoljno o njemu.

Centralni Umor, je oblik umora koji je povezan sa promenama u koncentracijama neurotransmitera unutar sinapsi neurona u centralnom nervnom sistemu (CNS; uključujući mozak i kičmenu moždinu) koje utiču na izvođenje sportskih aktivnosti i mišićnu funkciju i ne mogu se objasniti perifernim faktorima koji utiču na funkciju mišića. Ovaj tip umora se manifestuje smanjenjem nervne transmisije motornih impulsa iz CNS-a do mišića.

Nervna transmisija je proces kojim se signalni molekuli (neurotransmiteri) oslobađaju iz neurona (presinaptičkih neurona) i vezuju za i aktiviraju receptore drugog neurona.

Neurohemijske promenama u mozgu prvenstveno uključuju promene nivoa neurotransmitera serotonina (5-HT), noradrenalina i dopamina. Povećana koncentracija dopamina u CNS pojačava performanse vežbanja. Povećana koncentracija serotonina ili noradrenalina u CNS umanjuje performanse vežbanja.

Kod zdravih osoba, centralni umor može biti posledica:

• Vežbanja velikog inteziteta koje se često ponavlja u ciklusu treniranja

• Produženo vežbanje velikog inteziteta u jednom treningu

• Prebrzi uvođenje treninga visokog inteziteta u program treniranja, kada je još uvek prisutan zaostali umor

Bitno je navesti da centralni umor takođe može da potiče iz psiholoških izvora. Na primer, granice fizičkog stresa mogu biti svesno ili nesvesno ograničene bolom koji oseća sportista, motivacijom i subjektivnom percepcijom.

Uloga centralnog umora

Umor centralnog nervni sistema je ključna komponenta u prevenciji povrede perifernih mišića. Mozak ima brojne receptore, kao što su osmoreceptori koji prate dehidraciju, ishranu i telesnu temperaturu. Sa tim informacijama, kao i informacijama o perifernom mišićnom umoru, mozak može da smanji količinu motornih komandi koje se šalju iz centralnog nervnog sistema. Ovo je ključno za održanje homeostaze tela i održavanje u odgovarajućem fiziološkom stanju u kome je moguć potpun oporavak. Naredba za smanjenje motornih komandi koja je poslata iz mozga, povećava intezitet uloženog napora koji pojedinac ulaže. Prisiljavanjem tela da uloži veći intezitet napora, postoji veća verovatnoća da će osoba prekinuti vežbanje zbog iscrpljenosti. Na intezitet uloženog napora veliki uticaj ima intezitet korolarnog pražnjenja iz motornog korteksa koji utiče na primarno somatosenzorni korteks. Izdržljivi sportisti nauče kako da slušaju svoje telo. Umor centralnog nervnog sistema upozorava sportistu da fiziološko stanje nije baš optimalno i da mora da se odmori, ili jede. Zaštitom organa od potencijalno opasnih visokih temperatura i pada ishranjenosti je veoma bitna funkcija mozga. Jako je bitno da se izbegavaju hipertermija i dehidracija, zato što su štetni za performanse sportista i mogu biti fatalne.

Procena centralnog umora

Centralni umor se procenjuje dinamometrom (broj stezanja tokom vremena tri puta dnevno), vertikalni skok (pad u performansama je obično znak umora). Još jedan marker simpatetičkog i parasimpatetičkog sistema je bazalna temperatura, brzina otkucaja srca u stanju mirovanja, krvni pritisak i refleks ahilove tetive. Neka primetna pospanost, nedostatak koncentracije ili drhtanje nakon vezbanja mogu biti takođe indikatori Centralnog umora.

• SINDROM HRONIČNOG UMORA

Centralni umor i Sindrom hroničnog umora dele mnoge zajedničke stavke, obično se grupišu zajedno u literature. Osobe sa normalnim nivoom interne i eksterne motivacije, i odgovarajućim nivoom senzornog i motornog funkcionisanja, mogu i dalje imati smanjenje u performansama zbog ograničenja kao što su endokrine abnormalnosti ili autonomna disfunkcija. Sportisti koji ispoljavaju abnormalne nivoe egzercionalnog umora pri vežbanju, mišićnog umora i intolerancije na vežbanje imaju sindrom hroničnog umora.

Sindrom hroničnog umora je naziv za grupu bolesti kojima dominira ekstremno nizak nivo energije i uporan umor tokom dužeg vremenskog perioda. On može biti pokrenut virusnom infekcijom, disfunkcijom imunog sistema ili abnormalnostima u lučenju hormona. Hronični umor nije posledica vežbanja i ne može se otkloniti odmaranjem. Glavni uzrok umora kod sindroma hroničnog umora leži u centralnom nervnom sistemu. Poremećaj na jednoj od komponenti CNS-a može izazvati uvećanje inteziteta potrebnog napora u odnosu na standardane intezitete koji su potrebni da bi se izvela određena vežba.

Ne postoji poznat lek za sindrom hroničnog umora, i najefikasniji tretman u zvaničnoj medicini je za sada nepoznat. Da bi se ublažili simptomi sindroma hroničnog umora, obično se koriste lekovi kao što su antidepresivi radi tretiranja depresije koja često prati ovaj poremećaj, kao i tablete za spavanje radi omogućavanja odmora preko noći.

REFERENCE  

1. Beretta-Piccoli, Matteo, et al. "Evaluation of central and peripheral fatigue in the quadriceps using fractal dimension and conduction velocity in young females." PloS one 10.4 (2015): e0123921.
2. Zając, Adam, et al. "Central and Peripheral Fatigue During Resistance Exercise–A Critical Review." Journal of human kinetics 49.1 (2015): 159-169.
3. Boccia, G., et al. "Central and peripheral fatigue in knee and elbow extensor muscles after a long‐distance cross‐country ski race." Scandinavian journal of medicine & science in sports (2016).
4. Carroll, Timothy John, Janet L. Taylor, and Simon C. Gandevia. "Recovery of central and peripheral neuromuscular fatigue after exercise." Journal of Applied Physiology 122.5 (2017): 1068-1076.
5. Enoka, Roger M., and Jacques Duchateau. "Translating fatigue to human performance." Med. Sci. Sports Exerc 48 (2016): 2228-2238.
6. Minett, Geoffrey M., and Rob Duffield. "Is recovery driven by central or peripheral factors? A role for the brain in recovery following intermittent-sprint exercise." Frontiers in physiology 5 (2014).
7. Froyd, Christian, et al. "Central regulation and neuromuscular fatigue during exercise of different durations." Med. Sci. Sports Exerc 48 (2016): 1024-1032.
8. Hureau, Thomas J., Guillaume P. Ducrocq, and Gregory M. Blain. "Peripheral and central fatigue development during all-out repeated cycling sprints." Medicine & Science in Sports & Exercise 48.3 (2016): 391-401.
9. Buckthorpe, Matthew, Matthew TG Pain, and Jonathan P. Folland. "Central fatigue contributes to the greater reductions in explosive than maximal strength with high‐intensity fatigue." Experimental physiology 99.7 (2014): 964-973.
10. Coelho, Ana Claudia. "Measurement of central and peripheral fatigue during whole body exercise: A new method." (2015).
11. O'Leary, Thomas J., et al. "Central and peripheral fatigue following non‐exhaustive and exhaustive exercise of disparate metabolic demands." Scandinavian journal of medicine & science in sports 26.11 (2016): 1287-1300.
12. Sharples, Simon A., et al. "Cortical mechanisms of central fatigue and sense of effort." PloS one 11.2 (2016): e0149026.
13. Buchwald D, Herrell R, Ashton S, et al. A twin study of chronic fatigue. Psychosom Med(2001); 63: 936–43.
14. Chaudhuri A, Behan PO. Neurological dysfunction in chronic fatigue syndrome. J Chron Fatigue Syndr (2000); 6: 51–68
15. Gremion, Gérald, and Thierry Kuntzer. "Fatigue and reduction in motor performance in sportspeople or overtraining syndrome." Revue medicale suisse 10.428 (2014): 962-964.